Poseta magičnoj Firenci, kolevci renesanse

Firenca, rodno mesto renesanse, jedan je od najlepših gradova kako Italije tako i sveta. Grad u kojem se nalazi najveća kolekcija renesansnih dela, u svetu, i grad u kojem su rođeni Vespuči, Aligijeri, Da Vinči, Mikelanđelo, Donatelo, Galileo i mnogi drugi.
Glavni grad Toskane posetili smo u okviru putovanja o kojem sam pisala u predhodnim postovima (ovde i ovde) i ujedno poslednja destinacija na ovom putovanju (takođe i poslednji post vezan za isto). Na žalost, imali smo samo jedan dan u ovom magičnom gradu, što apsolutno nije dovoljno, ali zadovoljna sam koliko smo uspeli da obiđemo.

Pred samo putovanje sam sastavila listu šta želim da obiđem i ako nisam znala koliko ćemo tačno vremena provesti u Firenci, što mi nije puno pomoglo jer većina atrakcija za koje kupujete karte online zahteva da unesete tačno vreme kada ćete atrakciju posetiti.
Od srednje škole mi je želja da vidim Mikelanđelovog Davida i kada sam konačno bila u prilici da ga vidim, svakako da sam galeriju Akademije stavila na prvo mesto. Tako da je Ufici galerija, u kojoj se nalazi najviše renesansnih dela na svetu, pala u drugi plan. Sramota, slažem se, ali nisam znala koliko vremena ćemo imati i da li bih stigla da posetim obe - na kraju se ispostavilo da je za galeriju Akademije dovoljno 20ak minuta od kojih sam 15 provela diveći se Davidu, i iz Firence smo krenuli u osam uveče što bi mi dalo dovoljno vremena da posetim i Ufici, ali to sam saznala kasno da bih došla do karata.
Dok gledate mapu Firence nemojte da se prepadnete ukoliko određene atrakcije izgledaju daleko jedna od druge, nisu. Gradsko jezgro se može obići peške, i bez žurbe, pa da krenemo.
U Firencu smo stigli oko 10 ujutru i došli do crkve Santa Maria Novella gde nas je čekao lokalni vodič koji će povesti grupu u šetnju koju smo, naravno, preskočile. Planiram da možda jednom napišem post o prednostima i manama putovanja s agencijom, ali evo odmah da napišem zašto uglavnom preskačem ture sa vodičem - gubljenje vremena. Sve informacije uglavnom mogu da nađem na internetu i u štampanim vodičima (ali svaka pohvala vodiču koji nas je pratio na putu, pozdrav za njega ☺), a kada se ide sa velikom grupom, tog vodiča ne možete ni da čujete, samo "protrčite" i tako dalje.
Pošto smo imale ulaznice za zvonik katedrale, prvo smo se uputile tamo, ali moja toliko obožavana aplikacija je omanula, pa smo prvo prošetale uz reku Arno.

Na reci Arno nalazi se jedanaest mostova, od kojih je najpoznatiji Ponte Vecchio. Do 13. veka ovaj most bio je jedini prelaz sa jedne strane reke na drugu a današni most izgrađen je ponovo nakon poplave 1345.godine. Ovo je jedini most koji Nemci nisu srušili za vreme drugog svetskog rata, navodno je samom Hitleru bio previše lep da ga sruši.

Dok šetate ovim mostom uopšte nemate osećaj da ste na mostu, pre da ste u nekoj uskoj uličici koje ja obožavam. Nekada su se na ovom mostu nalazile mesare i ribarnice, međutim danas je krcat zlatarama i juvelirnicama.

Nastavile smo dalje prema trgu Sinjorija na kojem je palata Vecchio u kojoj je Parlament. U palati Vecchio je i soba sa mapama koja čuva kolekciju globusa i mapa naslikanih na pergamentu koji prikazuju svet iz 1563. godine. Na trgu ispred palate nalazi se mnoštvo statua među kojima su kopija Mikelanđelovog Davida, Amantijev Neptun, Đambolonjina Otmica Sibinjanki, Čelinijev Persej sa glavom Meduze i druge. Odavde smo konačno krenule do katedrale Santa Maria del Fiore koja je verovatno prvo što pomislite kad neko kaže Firenca. Na trgu se pored katedrale nalaze i zvonik i krstionica.
Ulaznice možete kupiti ovde. Ulaznica košta 18e, važi 72h od prvog ulaska i obuhvata ulaz u krstionicu, penjanje na zvonik i kupolu katedrale, kriptu unutar katedrale i muzej radova Duomo, ulaz u samu katedralu je besplatan. Ukoliko želite da se popnete na kupolu katedrale morate unapred rezervisati tačno vreme posete. Mi se nažalost nismo peli na kupolu, jer nisam mogla da nađem slobodan termin i ako sam htela da rezervišem kartu nedelju dana ranije - primaju samo određen broj ljudi dnevno, tako da morate mnooogo ranije rezervisati. Umesto na kupolu, popele smo se na zvonik. Ulaznice za zvonik se ne mogu kupiti na licu mesta, samo online ili na biletarnici negde na trgu. Loša strana je što ovde ne postiji "skip the line" bez obzira što imate kartu. Zvonik je visok 85m i do vrha Vas vodi 414 stepenika, opcija lift ne postoji. Penjanje je nezgodno jer je stepenište veoma usko i na nekim delovima je jedva izvodljivo da se dve osobe mimoiđu, ali je super ukoliko ste preskočili dan u teretani ;) Ne brinite, ne morate da se popnete 414 stepenika odjednom, postoje tri "terase" na kojima možete da povratite dah. Kada dođete na vrh pogled koji se pruža na Firencu je toliko divan da ćete zaboraviti na penjanje.

Ova ograda je problem ukoliko slikate fotoaparatom jer je toliko sitna da veći objektiv ne možete lepo da "progurate" ali ukoliko imate mobilni sa dobrom kamerom, nemate brige

Katedrala se nedeljom otvara u jedan poslepodne, tako da je posle posete zvoniku još bilo rano da posetimo i katedralu, pa smo otišle do krstionice. Krstionica Svetog Jovana posvećena je zaštitniku Firence. Oktagonalna građevina jedna je od najstarijih u Firenci, ispod nje leže ostaci rimske palate, a datum gradnje varira od 5. do 7. veka. Unutrašnjost je bogato ukrašena mozaicima, a krstionica je najpoznatija po svojim bronzanim vratima. Istočna vrata, poznata i kao "Rajske dveri" podeljena su na 10 panela koja prikazuju scene iz Starog zaveta. Vrata koja se nalaze na krstionici su kopija, zamenjana 1990. godine, dok se original nalazi u muzeju u koji možete ući sa ovom ulaznicom.

Verovali ili ne, sve ovo smo obavile bez kafe, tako da je posle krstionice došao red za kratak predah. Kafu smo popile u kafeu Bonaugo, koji se nalazi nedaleko od katedrale i ima ove super slatke šoljice sa panoramom Firence.

Sledeća na listi bila je bazilika Santa Croce. Ulaznice smo takođe kupile online, ovde. Santa Croce predstavlja groblje velikana Firence. Ovde su sahranjeni Mikelanđelo, Rosini, Makijaveli i Galileo, postoji i Danteov spomenik/grobnica ali on nije sahranjen ovde. Imali smo sreće što je termin koji smo izabrale za posetu bio prvi za taj dan, tako da smo u baziliku ušle među prvih desetak ljudi što je svakako WOW, složićete se, jer je sve uvek krcato turistima, videti ovoliki prostor skoro prazan je nešto neopisivo.

Iz bazilike se izlazi u predivno dvorište, koje mene jako podseća na dvorište bogataških rančeva iz latinoameričkih serija.

Ispred bazilike je trg Santa Croce na kojem se svake godine igra fudbalska utakmica Calcio Storico Fiorentino, u srednjovekovnim kostimima. Jednom sam naletela na film Lost in Florence u kojem je baš reč o ovoj utakmici, pa ako nekog zanima, eto. Tražila sam film sa dešavanjem u Firenci, i ovo je delovalo kao neki romantičan film koji ću pregurati samo da bih videla divne kadrove Firence, na kraju dobih veoma nasilan fudbal haha.

Uputile smo se ka galeriji Akademije i mojoj ljubavi iz srednje škole - Davidu. Ulaznice smo kupile online, ovde. Red nije bio dugačak kako to ume biti, ali zašto gubti vreme kada možete da kupite karte unapred i ne mislite na čekanje? Kada kupite kartu online, dobijete vaučer koji na licu mesta menjate za kartu, znači ne možete ući sa vaučerom koji dobijete na mail, nakon kupovine. Kako sam gore već spomenula, galerija nije velika i ne treba Vam mnogo vremena da je obiđete. Pored Davida, ovde se nalazi najvažnija kolekcija Mikelanđelovih skulptura na svetu. Ima i skulptura drugih umetnika kao i renesansnih slika. Divljenje koje osećam prema Davidu ne mogu da stavim u reči pa evo slike.

Vratile smo se do katedrale, koja je sada bila otvorena, ali sa kilometarskim redom ispred nje. Iz iskustva znam da se u kilometarskim redvima ispred katedrala ne čeka puno, tako da nemojte da Vas uplaši red pred bilo kojom katedralom. Čekale smo možda pola sata.

Ova ogromna gotička građevina izgrađena je krajem 13. veka, kupola je dodata tek u 15. a fasada nije bila završena sve do 19. veka. Kako sam već spomenula na kupolu se možete popeti kako biste što bolje videli samu kupolu na koju su cigle polagane u obliku riblje kosti po uzoru na rimski Panteon. Do vrha ima 463 stepenika. U katedralu ne možete ući u šorcu i golih ramena, tako da je najbolje da spakujete nešto da se umotate ukoliko ne želite da provedete vreme čekajući u redu za džabe. Svuda oko katedrale ima prodavaca koji prodaju ešarpe, ali jeftinije Vam je da ponesete od kuće ;)

Vazarijev Strašni sud krasi kupolu katedrale

Nakon posete katedrali vratile smo se do trga Sinjorija, gde smo napravile pauzu za kasni ručak u restoranu Il Davido, sa divnim pogledom na trg. Pošto je bilo već kasno popodne, ostatak vremena smo provele kupujući suvenire, jer kako da se vratite s putovanja bez suvenira za sebe i pola familije? :D
Svakako Firenca nudi mnogo više nego što ovaj post obuhvata, i nadam se da ću neki sledeći put imati priliku da provedem više vremena u ovom gradu.
Ukoliko u Firenci boravite više dana, svakako se isplati kupiti Firenze Card koja Vam pruža mnogo pogodnosti pri poseti atrakcijama.